VRSTE KOJE NESTAJU

PTICE: bela čaplja, čapljica, kašikara, gnjurac, suri orao, sova ušara, tetreb, bukavac, rađanj, labud, slavuj, kormoran

BILJKE: runolist, ciklama, jagorčevina, krin, drenovac, beli lokvanj, žuti lokvanj, pančićeva omorika, veprina, testerica, šetvorolisna paprat, rosulja.

ŽVOTINJE: jelen, mrki medved, divokoza, kuna zlatica, kozorog, mrmot, ris, tekunica, vidra, rečni rak,mrmoljak.

AFORIZMI 
Dragan Radenović

1. Kad planeta umre, mi ćemo sve da nasledimo.

2. Od onoga što nam je planeta poklonila, nedostaje jedan veliki deo koji je potrošila ljudska glupost.

3. Priroda nije pokvarena, ne znam od koga je čovek ovo nasledio.

4. Kada sve zaprljamo, nećemo više morati da čistimo.

5. Šta vredi što smo se probudili, kad nam savest spava.

6. Planeta bi trebala da bude riznica, a ne smetlište.

7. Dok čovečanstvo preleži sve svoje bolesti, bojim se da nam planeta ne umre.

VODA

PLANETA ZEMLJA JE ŽEDNA

Vode za piće je sve manje, tako da će se bogatstvo neke zemlje uskoro meriti raspoloživim količinama slatke vode za piće. Zbog toga svetski stručnjaci istražuju mogućnost upravljanja atmosferskim padavinama širom sveta, to jest da stvaraju i premeštaju kišu po potrebi - da gospodare kišom!

STATISTIKA VODA
Najvažniji podatak: tek 1% slatke vode na planeti upotrebljiv je za održavanje ekosistema, ili svega 0,01% od ukupne količine vode na planeti. To je oko 200.000 kubnih kilometara. Na Zemlji sveukupno ima vode oko 1,4 milijarde kubnih kilometara. Od toga je svega 35 miliona kubnih kilometara slatke vode ili 2,5%. Od te količine 68,9% je "zarobljeno" u ledu i snegu u planinskim predelima na Antarktiku i Artiku. Oko 30% slatke vode smešteno je ispod zemlje. Rečne i jezerske vode čine približno 0,3% svetskih količina slatke vode.

BOGATI I SIROMAŠNI VODOM
Najviše i najbistije vode ima u severnim zemljama: 1. Finska, 2. Kanada, 3. Island, 4. Norveška, 5. Gajana, 6. Surinom, 7. Austrija, 8. Irska, 9. Švedska, 10. Švajcarska. Srbija i Crna Gora su na 49. mestu po količini čiste vode.
Najmanje vode imaju zemlje u Africi: Nigerija, Ruanda, Čad, Etiopija, Eritreja.
Na Zemlji 1,1 milijarda ljudi nema pristup dovoljnim količinama vode za piće za dnevne potrebe, dok 2,4 milijarde ljudi živi bez osnovnih sanitarnih uslova.
Svakog dana zbog zagadjenosti vode ugine više od 500 miliona tona kičmenjaka koji prvenstveno dišu na škrge.

NAŠ NEMAR
Kod nas, u pojedinim područjima zapadne Srbije potoci i rečice su presušili, izvori i bunari zagadjeni. Neki od naših vodotokova su toliko zagadjeni da voda iz njih nije ni za stočnu upotrebu. Po nebrizi i zagadjenosti voda u samom smo svetskom vrhu, čak na 12 mestu!

Da li su lisice štetne životinje?

U bajkama i pričama, lisica nema baš slavnu ulogu: najčešće je simbol lukavosti i prevare, a i u stvarnom životu, znamo - krade kokoške. Međutim, pravi prirodnjak-ekolog odgovoriće da štetnih životinja i biljaka nema. Svaka vrtsa ima svoje mesto i ulogu u prirodi. Šteta koju lisica počini čoveku znatno je manja od štete koju bi mu počinile one životinje koje lisici služe kao osnovna hrana.
Šta je, zapravo, osnovna hrana lisice?
Lisica se hrani miševima, pacovima, krticama, vevericama i zmijama. Rado se počasti i velikim skakavcima, a od velikih sisara napada samo slabu i nesposobnu mladunčad i bolesnu divljač.

SJENICE

Senice se mogu naći gotovo svuda. Po šumama, parkovima i vrtovima svih kontinenata. Zato ih nazivaju građanima sveta.
Na senicama je sve malecko i lagano. Prosečno su teške oko 11 grama. To ne znači da malo jedu. Naprotiv. Senice su zaposlene čitavog dana. Od ranog jutra do kasne večeri stalno su u potrazi za hranom. Jedna jedina porodica senica goišnje pojede više od 150 kilograma insekata. Njihovom oku ne izmakne ni najsitnije jajašce neklog insekta u pukotini, na kori drveta.
Senice vole i semenke, naročito konoplje i suncokreta, koje lako otvaraju svojim kratkim, čvrstim i šiljatim kljunom. Lako ih je priviknuti da žive u blizini ljudi. Samo im uporno treba ostavljati hranu koju vole. Čak će rado,naročito za vreme hladnih zimskih dana, kljuckati slaninu obešenu na granu drveta.
Sa decom postaviti hranilicu za ptice.

Rat vrapcima

Ne tako davno u Kini je bio objavljen rat vrapcima. Kinezi su dobili zadatak da istrebe vrapce jer su, po mišljenju nekih njihovih političara, oni bili glavni krivci za slab prinos na poljima.
Svi Kinezi poslušno su prionuli na ovaj posao, a njih, sigurna sam da to znate, najviše na svetu. Kinezi su i veoma vredan narod, tako da je uskoro bilo nemoguće videti vrapca. Očekivala se bogata letina. Logično. Na opšte zaprepašćenje desilo se obrnuto. Rod je podbacio. Tek tada su se političari setili upozerenja nekih naučnika da se to ne čini. Da se vrapci ne ubijaju.
Šta se, ustvari, desilo? Pošto vrabaca više nije bilo, insekti, kojima se vrapci hrane, toliko su se namnožili da su uništili gotovo sve prinose. Da bi ponovo uspostavili ravnotežu među vrstama Kinezi su morali da uvezu vrapce.

Tata u drugom stanju

Da li ste nekada videli morskog konjića?
Šta mislite kojoj vrsti životinja pripada? Nekako najviše liči na živu školjku, u obliku pogrešno napisanog znaka pitanja. Ali, školjka nije! Svojim telom , optočenim koštanim prstenovima, glavicom koja podseća na konjsku i usparvnim držanjem uopšte ne liči na ribu!? A, ipak, morski konjić je riba. Ima i škrge za disanje i peraja za plivanje. Doduše, loš je plivač, ali je zato dobar skrivač. Pravi je majstor kamuflaže. Da ne bi završio kao nečiji ručak začas menja boju i utapa se u svoju okolinu.
Međutim, morski konjić je po nečem drugom jedinstven u životinjskom svetu. Tata je taj koji rađa bebe. Mužjak na stomaku ima torbu koju, pri susretu sa ženkom, kroz mali otvor, puni vodom. Tako pripremi "sobu" za buduće pokoljenje. Kroz isti taj otvor ženka provlači svoju dugačku cevastu lagalicu i polaže jaja. Njen primer sledi još nekoliko ženki dok torba ne bude puna jaja ( čak i po 500 )i sama se ne zatvori. Vrlo brzo se primeti da je tatat u drugom stanju.
Posle šest do osam nedelja, uz porođajne muke, mužjak ove jedinstvene vrste ribe na svetu istiskuje u more stotine malih morskih konjića. I odmah traži novu nevestu.
( Albatros: mužjak i ženka zajedno leže 9 meseci na jednom jajetu).

I DECA NEKA NASTUPE

Ljudi treba da se sakupe
i svima glasno kažu,
ne smeju da prećutkuju
i nikako da slažu.

I deca treba da nastupe,
da dignu glas iz đačke klupe
i svima jsno kažu:
Droga i alkohol su navike glupe.

Cigare - nikako!
od njih se ne vidi ni pravo.
Mi biramo sport i igru.
Hoćemo da živimo zdravo.

Seregej Avramov, V-7
O[ "20. oktobar"
Novi Beograd

slika: Mirko Kojić - Beograd

PRAVA JESENJA PESMA

Jesen je prava davno stigla
i lišće žuto o granu digla.
Jutro je hladnije, ljuto,
ni Sunce više nije žuto.
Laste se na nebu zadnji put grle
i pčele u košnicu brzo hrle.
Trava je puna jutarnjeg leda,
u zimski san se sprema i meda.
Čizme i jakne prava su stvar,
kape i rukavice im postaju par.

Sregej Avramov, V-7
O[ "20. oktobar"
Novi Beograd

slika: JUTRO SA RODAMA
Tajana Polovina - Valjevo

Pomozimo pticama

Republika Srbija
Škola za osnovno i srednje obrazovanje "Vidovdan"
Bor

Sa sekcije održane dana 22.10.2003 god.
(u okviru teme za oktobar - "Sređivanje školskog dvorišta")
Jesen je stigla a sa njom i kiše i opalo lišće.
Neke ptice su otišle na jug da dočekaju zimu.
Mnoge ptice ostaju u gradu preko zime.
Teško nalaze hranu.
Mi smo se setili kako im možemo pomoći.
Napravili smo kućicu za ptice i hranilicu gde ćemo im ostavljati hranu.
Tako će ptice lakše preživeti jesen i zimu.
Kućice sa hranom smo postavili na drveću u našem dvorištu.
Pomozimo pticama koje su slabije od nas!

Mladi Gorani iz Eko-sekcije
ŠOSO "Vidovdan" u Boru

Ekologija duše
piše: Darko Milenković   
(Niš

PLAVOKAPICA

Bila u jednom selu jedna devojčica koja je mnogo volela da nosi plave kape pa su je zbog toga nazvali Plavokapica. Pošto je uspešno završila Osnovnu školu trebala je ići u grad da tamo nastavi školovanje. Majka joj je na rastanku rekla: "Plavokapice, grad je kao džungla, gori je i od ove naše šume, nemoj da skrećeš sa pravog puta i otvori četvore oči i produži uši." Poslušala je majku. Kad je stigla u grad,cepala je samo pravo, po majčinom uputu, pritom otvorivši četvore uši i produživši oči. Tako idući naišla je na Vuka, dečka koji je mnogo voleo da muči devojčice. Izgledao je "kul" što bi rekli njegovi drugovi iz škole. Nosio je pantalone sa toliko mnogo džepova da nikad ne zna šta mu se gde nalazi. Takav mu je bio i prsluk. Na glavi je imao kilo gela pa mu je glava bila kao šlem.
"Kuda, devojčice, i od kuda", pitao ju je kada mu se približila.
"Nije tvoje da znaš", odbrusi mu prkosno ga gledajući pravo u oči.
"Opa, tvrd orah," začudi se Vuk, "E, pa slomiću te ja."
Ali, nije je slomio. Sretali su se još mnogo puta. Plavokapica je ostala ubava ko Zone Zamfirsko, ali Vuk nije bio kao Kujundžija Mane. On je usavršio još dve discipline - krađu i... ubistvo. Ubijao je dosadu kradući. Često je pljačkao voćnjak jedne bakice. Njen muž, bivši lovac, često je upozoravao Plavokapicu:
"Čuvaj se dete, ulovio sam ja mnogo vukova, al' ovakvog još ne videh."
Plavokapica je uspešno završila i Srednju školu. Kao i Vuk (samo što on nije završio baš uspešno). Postao je kriminalac kao i svi u njegovoj familiji.
Plavokapica je stala pred ogledalo. Uzela je svoju plavu kapu već izlizanu i ostavila je u ormar.
"Sutra ću je zameniti drugom kapicom, takođe plavom," rekla je odlučno, "staću ja tom Vuku na rep!"
Sutra zorom otišla je u MUP i prijavila se za policajca.

Aforizmi

Dragan Radenović

1. Postoje već brda đubreta, radimo na planinama.
2. Ovo što su samouki zaprljali, čistiće visokospecijalizovani.
3. Sve planete sunčevog sistema su puste. Ima indicija da su bile naseljene ljudima.
4. Štedimo planetu, ako mislimo da ona poštedi nas.
5. Ovo što čovek radi, sve manje je lepo, a sve viče opasno.
6. Po svim zakonima kosmosa i prirode, čovek je kriv.
7. Mala je ova planeta, za ovolike gluposti.
8. Ne priznajući tuđe živote, evo na šta je čovek sveo svoj.
9. Čovek je u centru pažnje, ostatak planete je zgranut.

JOD U ISHRANI

KARPOV UPOZORAVA

Anatolij Karpov, višestruki svetski prvak u šahu, kao ambasador dobre volje UNICEF-a, upozorio je javnost da je, usled nedostatka JODA u soli za ishranu, ugrožen mentalni razvoj oko tri miliona dece u Istočnoj Evropi.
Za pravilan razvoj dece JOD je izuzetno važan elemenat. U organizam ga unosimo delom u kuhinjskoj soli. Ali, u svakoj soli nema dovoljno JODA za ishranu ili ga uopšte nema. Ovo se velikim delom odnosi na Rusiju i Ukrajinu, kao i na veći deo zemalja Istočne Evrope.
Koliko je JOD važan u ishrani najbolje potvrđuje stručno mišljenje UNICEF-ovog stručnjaka za ishranu Arnolda Tajmera koji kaže da nedostatak JODA u prva tri meseca trudnoće remeti pravilan razvoj mozga deteta u zametku.
Da je situacija toliko teška potvrđuje i velika aktivnost šahovskog velemajstora Rusa Anatolija Karpova. Karpov upozorava javnosat da je stanovništvo u Rusiji i Ukrajini neredovno snabdeva JODIRANOM solju i da to može da ostavi trajne posledice na zdravlje ljudi, posebno dece. Iz šahovskog ugla posmatrano, to znači da će se, usled nepravilnog mentalnog razvoja, pojavljivati sve manji broj šahovskih talenata.
Zasada je samo sedam zemalja Istočne Evrope ovaj problem rešilo, a još 13 je u fazi rešavanja. Rusiji i Ukrajini biće potrebno znatno više vremena.
Anatolij Karpov, povukao je prve velemajstorske poteze u borbi za JOD u ishrani. Iako će ova gotovo neverovatna partija Karpova trajati dosta dugo, humanisti i ljudi dobre volje ne sumnjaju da će ovaj meč za svu decu sveta dobiti u velikom stilu.

                               Svetlana Beara

EHO!

U prošlosti je reka Amazon tekla u potpuno suprotnom smeru

Izgleda da je reka Amazon nekoliko puta u istoriji planete Zemlje potpuno promenila smer svog toka. Najveći vodotok Južne Amerike sada teče prema Atlantskom okeanu. Naučnici su ove godine dokazali da je prije više miliona godina velika reka tekla sa istoka na zapad, a u jednom trenutku je tekla istovremeno u oba smera.

Naučnici pišu po vodi

Korištenjem generatora talasa, naučnici mogu pisati po vodi. AMOEBA ("Advanced Multiple Organized Experimental Basin") je cirkularni rezervoar koji su naučnici kreirali kako bi formirali slova alfabeta i neke karaktere japanskog pisma. Uredaj će ubrzo biti postavljen u nekom od zabavnih parkova.