O NAMA
PRESS CLIPPING
IZDAVAŠTVO
EKOLARAC
AKCIJE
LINKOVI
POZORIŠTE
ARHIVA
KONTAKT

 

POČETNA STRANA


IZDAVAŠTVO

 

KNJIGE

1. ĐAČKE BRIGE---------------------------- C - 300,oo d.

2. RODITELJSKE BRIGE-----------------------300,oo d.

3. DAROVITI UČENICI I RAD SA NJIMA-200,oo d.

4. PRVI DEČJI EKOLOŠKI BONTON----150,oo d.

5. BAJKE BOJANKE (1 - 7)-------------------350,oo d.

6. EKOLARAC U ODBRANI PRIRODE--150,oo d.

7. ZDRAVA VODA NASUŠNA POTREBA----------100,oo d.

8. KAMEN U BUBREGU------------------------300,oo d.

9. BIZNIS SA OTPADOM (drama)------100.oo d.

Knjige šaljemo pouzećem. Cena knjiga plus PTT troškovi.

Narudžbe na E - mail: ekob@yubc.net

 

NOVI SAD - KNJIŽARA "SOLARIS" S P E N S

BEOGRAD - KNJIŽARA "STUBOVI KULTURE"

BEOGRAD - KNJIŽARA "PLATO" (FILOZOFSKI F.)

 

IZDAVAŠTVO


 

ĐACKE BRIGE

autor spec. sci. pedagogije SLOBODAN MALUŠIC.
Knjiga je namenjena deci od 6 do 15 godina, njihovim roditeljima i prosvetnim radnicima.
ĐACKE BRIGE predstavljaju prirucnik KAKO REŠITI VASPITNO - ŽIVOTNE PROBLEME MLADIH.
Knjiga sadrži 343 problema koji su vezani za školu, porodicu, drugarstvo, licni izgled, simpatije - ljubavi i razne druge psihološke probleme i 343 rešenja - saveta. Kroz pitanja i odgovore, na najjednostavniji nacin, knjiga poucava kako da na osnovu tudih teških problema izbegnete sopstvene teškoce i rešite svoje brige.
Knjiga ima oko 250 strana; format - A- 5; sa ilustracijama, korice kolor.

 

 

.

RODITELJSKE BRIGE

autor spec. sci. pedagogije SLOBODAN MALUŠIC.
Knjiga je namenjena RODITELJIMA učenika od prvog do osmog razreda.
RODITELJSKE BRIGE predstavljaju istraživački rad kojim su, putem ankete, naznačena najčešća i najteža pitanja za roditelje, kao i odgovori specijaliste pedagoga kako da se problemi identifikuju, postave i reše.
Knjiga kroz pitanja i odgovore na lak i jednostavan načn daje uputstvo roditeljima, ne samo da reše određene probleme, nego da i "upoznaju" svoje dete.
Knjiga ima oko 220 strana; format - A- 5; sa ilustracijama, korice kolor.

PRVE DOMAĆE EKOLOŠKE BAJKE

BAJKE USPAVANKE

"Bajke uspavanke" (autor Mladen Gvero, izdavač"Ekob - Ekološki pokret Beograd"), prve su domaće ekološke bajke namenjene najmlađima za edukaciju. Ove bajke su ispisane pod motom: "Prva bajka je slučajno ispričana da bi jedna devojčica bila uspavana, a ostale je doneo vrapčić Zvrčko". Radnja se događa na načim prostorima, glavni junaci su deca sa imenima ovog podneblja. Sibina, Tijana, Naca, Vuk, Emilija, mali princ Ogij i stračni mali princ Miloš, gospodar Jezera zlatnih leptira, vrapčić Zvrčko, takodje jedan od glavnih junaka sedam bajki povezanih u celinu.


Veliki deo vremena junaci bajke provode u neobičnoj stolici koja leti i nosi ih na neobična i bajkovita mesta.Radnja se dešava na Kopaoniku i u mestima na obroncima ove planine. Na stolici koja leti nestašni mali princ Ogi otkriva jezero zlatnih leptira i njegovog gospodara strašnog malog princa Miloša. Posredstvom stolice koja leti družina posećuje jezero zlatnih leptira.Odatle, zajedno sa malim princom Milošem, na stolici leti odlaze u Beograd, pose}uju čoveka od kamena, spomenik vrapcu - ptici zaštitniku grada Beograda.
2.

Na kraju, sleću u Botančku baštu gde prvi put slušaju ekološke zapovesti, neophodne za njih i za očuvanje planete zemlje.
Ekološke bajke mogu da usvoje i odrasli, a najbolje je da ih čitaju deci pred spavanje.
3.

Opšta poruka ovih bajki je da se, uz domaću naraciju i uz događanja na našim prostorima, najmlađi uvedu u oblast života koji govori o očuvanju životne sredine.Kao i ostali, i ekološki jezik najlakše se i najbolje uči u ranim godinama života.
4.

To je , kažu, klesanje u mermeru, a sve ostalo je pisanje u pesku koje prvi povetarac oduva.
Zbog svega toga: potrudimo se i podučimo decu ekologiji i valjnom ponašanju, to je najlepša i najbolja investicija.
5.

BAJKE USPAVANKE štampane su kao knjiga, a BAJKE BOJANKE (1 - 7 SVESAKA)


PRVI DEČJI EKOLOŠKI BONTON
Knjiga koju stalno treba učiti!

 

Knjigu je osmislio i napisao učenik jedne beogradske škole u vreme letnjeg školskog raspusta boraveći kod bake i deke na selu. PRVI DEČJI EKOLOŠKI BONOTON poučva: kako se ponašati u prirodi i sa prirodom, kao i u društvu. To je knjiga koju stalno treba čitati i svaki učenik treba da je ima u svojoj maloj biblioteci. PRVI DEČJI EKOLOŠKI BONTON poučava kako uspostavti ravnotežu sa prirodom i kako na osnovu opštih iskustava formirati svoj stav o lepom ponašanju i uspostaviti ravnotežu sa životnom sredinom.

STOLICA KOJA LETI

(OVO JE PRI^A ZA SIBI)

Sibi je mnogo volela da joj pričam pred spavanje.
Svake večeri ritual je bio isti. Već poluzatvorenih očiju, Sibi bi mi prilazila, gotovo teturajući se, hvatala mali prst moje ruke, i nervozno, jedva mrmljajući, izgovarala:
- Ajmooo...
Ako bih se slučajno opirao, gledajući televiziju ili pak radeći nešto drugo, sledio je njen onemoćao, gotovo usnuli glasić, koji je poluplačno ponavljao:
- Ajmoooo...

 Tu bi bio kraj bilo kakvim pogađanjima. Ispod pazuha sam je uzimao, podizao na grudi, a ona je glavicu blago nalegala na moje rame. Stepenice naviše vodile su do spavaće sobe. Obično nije čekala da do kraja obuče pidžamu, već je puzeći ulazila pod jorgan, istovremeno me držeći za mali prst ruke.
Tada je nastajala tišina, savršena tišina. Sve dok Sibi ne bi uletela u prvi san. Ponekad, praveći previd, pokušao bih da se izvučem iz kreveta, ali sledio je stisak njene ruke oko moga malog prsta, što je značilo da ne treba da idem. Da bi se uverila da sam tu otvarala je oči i kratko i dremljivo zapovedala:
- Pričaj mi priču!
2.
Zatim bi ponovo zažmurila i čekala priču uspavanku. Najviše je volela priče koje bih za nju izmišljao, a u kojima se i ona pominje. Od svih, ponajviše priču o stolici koja leti.
To je velika, neobično velika i udobna stolica. U nju sedaju Sibi, Emili, Tija i mali princ Ogi. Tija je najstarija i kao najozbiljnija. Kada već svi posedaju, stolica polagano počinje da se odvaja od zemlje. Stolica lebdi, a oni se meškolje i smeju. Stolica počinje da leti, a Sibi, Emili, mali princ Ogi i Tija, radujući se, odozgo gledaju cveće i rečicu koja žubori.
Odjednom, u naručje im doleće vrapčić Zvrčko koji ispunjava razne želje. Oni odlučuju da se prizemlje i malo odmore u Brzeću, visoravni ispod Kopaonika, desetak kilometara udaljenoj od Brusa, odakle su krenuli. Vrapčić Zvrčko im najpre skuva čaj, a potom pripremi ručak od vodeničnog brašna.
Zadovoljni dobrom ručkom, Sibi, Emili, Tija i mali princ Ogi ponovo zasednu u stolicu i nastave let. Iznad velikih visova se uzdignu. Stolica se spustila tik pored jedne velike stene, baš gde je vrapčić Zvrčko pokazao. Gde god da su pogledali, videlo se daleko. Kuće u daljini izgledale su tako male. Njive su se jedva raspoznavale. Rečice koje su vijugale u daljini izgledale su kao male a duge terkije. Samo su borovi i jele, nedaleko ispod njih, bili veliki.
Tada je vrapčić Zvrčko odleteo na vrh jedne jele. Odatle je mamio njihove poglede. Zatim je Sibi odlučila da ubere cveće da bi ga ponela kući. Emili je brala grančice četinara, a Tija čaj. Mali princ Ogi ih je posmatrao, sedeći na jednom kamenu, a potom se upustio u nekakav čudan razgovor sa stolicom koja leti. Stolica se njihala odgovarajući na njegova pitanja. Kao da su pred nekim tajnim sporazumom.
Dok su devojčice bile sasvim zaokupljene svojim poslovima, mali princ Ogi je neprimetno seo na stolicu i polagano a nečujno uzleteo iznad njih. U jednom trenutku, kada je Sibi htela nešto da kaže malom princu Ogiju, videla je da nema ni njega ni stolice. Pogledala je u nebo, ali ga nije bilo na vidiku.
3.
Naglo je prestala da bere cveće i pozvala Emili i Tiju. Emili se uznemirila, a Tija je potpuno pribrano nastavila da bere čaj. Sibi se, sedeći u cveću, čudila, šta se to dogodilo.
Tijin glas ih je smirivao.
- Nemojte da se plašite, sve ćemo srediti. Zar ste zaboravile da je sa nama i svemoćni vrapčić Zvrčko.
Noć se svijala nad vrhovima planine.
Tija je mahnula rukom i vrapčić Zvrčko je sa vrha jele doleteo među njih. Smeškao se, ali nije otkrivao gde je nestao mali princ Ogi. Pravio se važan. Iz Sibinine ruke uzeo je jedan cvetić, zagonetno je pogledao u njega i dodao:
- Sve će biti u redu.
Tija nije ništa govorila. Ni razumela. Čudila se. Samo je pogledom osmotrila Sibi i Emili. Vrapčić Zvrčko je skakutao, čas do Emili, čas do Sibi.
Mrak je polako osvajao planinu. Ni Tija više nije bila ravnodušna. Kao da više nije verovala u ono što joj je malopre Vrapčić Zvrčko šapnuo. I Sibi i Emili i Tija šćućurile su se ispod velike stene gde im je Tija odala tajnu koju joj je malopre rekao vrapčić Zvrčko, da će vratiti malog princa Ogija na stolici koja leti. Ali, ni ona više u to nije verovala.
Zvrčko je na vrhu stene otvarao i zatvarao latice žutog cveta koga je uzeo od Sibi. Odjednom je cvetić nestao, a vrapčić Zvrčko je doleteo među devojčice.
- Mali princ Ogi dolazi. Poslao sam mu svetlost da vidi put.
Tija ga je s nevericom gledala. Zvrčko joj je skočio na rame i šapnuo joj u uho:
- Moraš da mi veruješ, ti si najstarija.
Tija se pravila da ne čuje šta joj Zvrčko govori. Bila je srdita.
Onda je vrapčić Zvrčko doskočio na njenu kosu i šapnuo joj da pogleda u visinu. Tija je ugledala svetlost koja im se iz daljine približavala. Vrapčić Zvrčko je ponovo skočio na njeno rame i tiho joj rekao:
-Sibi i Emili ništa ne govori. Da ih iznenadimo. Da znaš, ono pristiže mali princ Ogi.
Tija gotovo da nije mogla da poveruje. A to je najviše priželjkivala. Približavajući se, svetlost je bivala sve jača. Konačno su je primetile i Sibi i Emili. Vrapčić im je kazao da se ne plaše, da je to mali princ Ogi na stolici koja leti. Stolica je doletela sasvim blizu, osvetlila je čitavu stenu toliko jako kao da je dan. I Sibi i Emili i Tija živnule su kada su videle ruku malog princa Ogija kako im maše dok kruži oko stene.
Mali princ Ogi se prizemljio. Najpre je svima pokazao veliku lampu u obliku žutog cveta koju je držao u ruci. Ona je tako jako svetlela. Zatim je iz velike torbe izvadio večeru za sve. A već su toliko bili gladni.
4.


Malog princa Ogija niko nije pitao zašto je otišao sa stolicom. On se pravio kao da se ništa nije dogodilo. Pri kraju večere iz džepa je izvukao bakine kolače i dao ih, po jedan, Sibi, Emili i Tiji.
Dok su se njih tri sladile, mali princ Ogi je iz svoje torbe izvadio koferčić. A unutra, zamislite, bila su tri zlatna leptira, za svaku po jedan. Njihova zlatna svetlost obasjavala je čitavu okolinu. I najmanji kamenčić mogao se videti. Tada im je mali princ Ogi ispričao kako ga je stolica koja leti odnela na tajno jezero kojim kruže zlatni leptiri. Na tom jezeru upoznao je najjačeg malog princa na svetu po imenu Miloš. Princ Miloš pije vodu sa izvora. Hranu mu spremaju vile. Gospodar je jezera. Nevidljiv je. Pokaže se samo kome on hoće. Čak ga ni crtači ne mogu nacrtati. Mali princ Ogi im je rekao kako se sa tim snažnim malim princom Milošem provozao na stolici koja leti. Tri kruga oko jezera.
Zatim su svi seli na stolicu koja se lagano odvojila od zemlje i poletela naniže, ka Brzeću. Mali princ Ogi je upravljao. Vrapčić Zvrčko držao je lampu i osvetljavao putanju leta. I Sibi i Emili i Tija držale su svoje zlatne leptire da bi se što bolje videlo. Više se nisu plašile.
Emili je upitala malog princa Ogija:
- Hoćeš li da nas na stolici koja leti odvedeš na jezero gde žive zlatni leptiri i strašni mali princ Miloš?
- Hoću ako obećate da se više ničega nećete plašiti - uzvratio je mali princ Ogi.
- Obećavamo - odgovorile su devojčice.
Sibi je dodala:
- Tamo ćemo povesti i Vuka i Nacu.
- Zašto? - okrenuo se mali princ Ogi prema Sibi.
- Zato što su i oni mali. Želela bih da i oni vide jezero. Vuk tamo može da igra fudbal sa malim strašnim princom Milošem. Naca je mala balerina. Ona može da priredi baletsku priredbu na vodi. Zar ne bi bilo divno?
- Zaista, divno. Ići ćemo. Obradovaće se i strašni mali princ Miloš - prihvatio je mali princ Ogi.
Stolica je letela ka njihovom dvorištu.
Sibi je polagano osvajao san.
Zaspala je.
Sanjala je kako se stolica koja leti spustila u dvorište. Svako je otišao svojoj kući. Keruša Dona je čitavu noć čuvala stolicu. Vrapčić Zvrčko završio je na najvišoj grani koja je dodirivala prozor sobe u kojoj je Sibi spavala. Ona je toliko čvrsto spavala da je konačno ispustila mali prst tatine ruke.
5.

(NASTAVAK SLEDI DA SE MALI PRINC OGI NE UVREDI)


TAJNA VE^ERA

(OVO JE PRI^A ZA NACU)

Miloš, gospodar jezera zlatnih leptira, smestio je svoje goste ispod krošnje velikog hrasta. Posedali su na travu. Zlatni leptiri su ih okružili i osvetlili čitav prostor. Na drvetu se vrpoljio nestašni vrapčić Zvrčko. Noć je bila lepa.
Gospodar jezera zlatnih leptira predložio je da večeru služe fudbaler Vuk i balerina Naca. Tako je i bilo. Oni su na trpezu izneli razne đakonije, koje je Miloš pripremio. Najpre su se poslužili kašikom meda i čašom hladne vode. Zatim su uzeli supu od spanaća, pečurke, kruške, šljive i jabuke.
Šta mislite šta su na kraju jeli? Pitu bundevaru koju su napravili mali prin Ogi i Emili. Da, da, Emili je sa sobom od kuće donela veliku bundevu.

Vrapčić Zvrčko se spustio na rame malog princa Ogija.
Svi su znali da će da usledi neko iznenađenje.
Vrapčić Zvrčko se oglasio:
- Ćiju, ćiju, iju!
Ogi se setio. Odnekud je izvadio bakine kolače kao poslasticu.
Posle večere družina Miloša, gospodara jezera zlatnih leptira, skupila je sve otpatke na jedno mesto.
Miloš je zatim svojim gostima govorio o životu u prirodi i sa prirodom. Prvo pravilo za svu decu je da ne razbacuju otpatke. I ako primete da stariji bacaju otpatke od papira, opuške, omote od čokolada, bonobona, čaše od jogurta, papir od bureka, kutije od cigareta, da im kažu da to što čine nije lepo i ne valja.
Miloš, gospodar jezera zlatnih leptira, ne podnosi pušače. Pušenjem se troši kiseonik. Pušenje smeta biljkama. Pušenje najviše smeta deci. Pušenje nije zdravo. Pušenje nije dozvoljeno.
Kao da su na školskom času, svi su Miloša pažljivo slušali, gospodara jezera zlatnih leptira.
- Znate li šta je to ekološki bonton? - pitao je svoje goste. - Ćiju, ćiju, iju!- opet se oglasio nestašni vrapčić Zvrčko.
Miloš se pravio da ga ne primećuje. To je već od vrapčića Zvrčka bilo neumesno, pa je Miloš nastavio priču.
Miloš se pravio da ga ne primećuje.
2. 		To je već od vrapčića Zvrčka bilo neumesno, pa je Miloš nastavio priču.
Miloš se pravio da ga ne primećuje. To je već od vrapčića Zvrčka bilo neumesno, pa je Miloš nastavio priču.
- Jedno od ekoloških pravila glasi da ne treba drugome upadati u reč. Ovo se odnosi i na vrapčića Zvrčka. Kao što na ulici ne treba vikati, zviždati, stvarati buku, okretati se za prolaznicima, pljuvati, bacati otpatke...
Svi su bili zabrinuti i svesni šta ne treba činiti.
Ponovo se oglasio Miloš, gospodar jezera zlatnih leptira:

- Šta valja posebno deca iz grada da čine?
- Deca iz grada treba da neguju parkove i sve zelene površine, cvetnjake, drvorede. Deca treba da nagovore svoje roditelje da svako od njih zasadi po jedno drvo i jednu ružu i da ih u toku godine neguje. Treba da znate da je biljkama teže da žive u gradu nego u šumi. One znaju da pate. Zato im treba pomoći. Sutra ćemo u Beograd. U Botaničkoj bašti videćemo kako se ljudi na pravi način ophode prema biljkama. Tamo ćete upoznati naučnika, profesora Bobana. On je u Botaničkoj bašti svaki dan, kažu od jutra do mraka.
3.
:Otputovaćemo na Stolici koja leti.
Putu se najviše radovao vrapčić Zvrčko. Svi su se pitali zašto? On im je otkrio tajnu. Vrabac, predstavnik njegovog roda, zaštitni je znak grada Beograda. Da, da. U sred grada postoji spomenik vrapcu. Vrabac je hrabra ptica. Na primer, on k'o od šale priđe lavu. Čak mu između zuba kljuca ostatke hrane. Tako se vrabac ponekad domišljato hrani. Dosadnog i upornog vrapca lav ponekad ne može da otera. Razljućen, čak ga
4.

TAJNA VEČERA


OVO JE PRIČA ZA NACU

strpa u usta. Mislite da se vrabac tada predaje. Ne! On zaleprša krilima i zagrebe nogicama u lavovim ustima, lav se uplaši, otvori usta i vrabac izleti. Takav je i vrapčić Zvrčko. Stvarno. Još je i svemoguć. Istina, ponekad i pakosan.
Miloš, gospodar jezera zlatnih leptira, obećao je svojim gostima da će ih u Beogradu upoznati i sa kamenim čovekom. Uh, kako je taj jak. Sestra ga je othranila. Mnogo je voleo mleko i med. Kad je bio dečak, obavezno je doručkovao, ručao, užinao, popodne spavao, večerao i uveče rano odlazio na spavanje. Kad je porastao, svaki dan je trenirao. Kakve on mišiće ima...!
Posle večere, Miloš, gospodar jezera zlatnih leptira, poveo je svoje goste na spavanje. U zamku sačinjenom od drveta i borove kore osećali su se kao u bajci.
5.


(NASTAVAK SLEDI ZA SVU DECU)

 

EKOLARAC U ODBRANI PRIRODE

 

JULIJANO GVIDO, italijanski novinar i pisac, boraveći u Srbiji zajedno sa Tomom Nikolićem, glumcem koji živi i radi u Rimu, upoznao sa izdavačkom delatnošću EKOB-a Ekološkog pokreta Beograda. Posebno ga je potresla sudbina devojčice Ružice Ružić koja je, igrom slučaja, zbog teže povrede, školu morala da nstavi u bolnici. Po povratku u Italiju o tome je napisao knjigu koju smo objavili pod naslovom EKOLARAC U ODBRANI PRIRODE. Zašto je napisao tu knjigu, najbolje se vidi iz njegova dva pisma koja objavljujemo.

PISMO UMESTO PREDGOVORA

Dragi prijatelji,
Moj boravak u Beogradu doživeo sam kako pravu avanturu. Iako sam doputovao u zanimljivom društvu, očekivao sam da ću se lepo osećati u vašoj zemlji, upoznati je i doživeti kako sam zamišljao. Odmah da kažem, sve, baš sve je bilo iznad očekivanja, od upoznavanja sa tradicijom, kulturom, kulinarstvom i, posebno, sa srdačnošću i pažnjom ljudi sa kojima sam se družio.
Razgovori i putešestvija koja su se odvijala u četvorouglu jezgra starog grada, Avale i obala dve reke, velikim delom odnosili su se na životnu sredinu. Sama ideja o EKOLARCU mi se jako dopala. Veoma me dirnula sudbina - priča o slučaju devojčice Ružice Ružić. O tome sam dugo, dugo razmišljao. Gotovo da sam bio opsednut. Onda sam zamolio Tomu Nikolića za pomoć u čitanju i prevođenju.
Tako je nastao tekst, moje viđenje, kako su nastale vaše novine. Kažem, to je moje viđenje, uz nezaobilazno korišćenje vaših knjiga i novina. Ja sam to morao napisati i zbog toga što je za decu.
Bio bih jako obradovan, ako tekst zadovolji vaše kriterijume da ga štampate. Po ko zna koji put sam se uverio da se ništa slučajno ne događa, premda može tako da izgleda.
Želim vam mnogo sreće. Vaš,

Julijano Gvido

PISMO UMESTO POGOVORA

Dragi prijatelji,
Silno me je obradovala vest da ćete moj rukopis objaviti kao knjigu. O tome sam obavestio i mog prijatelja Tomu Nikolića u Rimu. I da niste imali mogućnosti za to, svakako da bih razumeo. Najvažnije je da sam, po povratku iz vaše zemlje, morao to da napišem. To je bilo jače od mene.
U mislima sam često sa tim neobičnim dečakom, malim princom Miošem. Kada je on mogao da vas iznenadi pisanjem PRVOG DEČJEG EKOLOŠKOG BONTONA (o kome u Italiji svima pričam), onda ćete razumeti moju potrebu da sam i ja pokušao da o svemu tome nešto napišem i da vas iznenadim. To, što štampate moju knjigu,najveće je iznenađe. Taj neobični dečak Miloš je najveći "krivac" što sam morao da svoju dušu pročistim, pišući tekst. Ispričao mi je tešku i dirljivu priču o sudbini devojčice Ružice Ružić, o svojoj knjizi, o bajkama, o EKOLARCU, o... Prosto me je dirnuo pričom.
Što pre, nastojaću da dođem ponovo u Beograd, da upoznam devojčicu Ružicu, da konačno odlučim na kojoj obali reka je ugodniji i ekologičniji život, Save il' Dunava, i da posetim još neke vaše gradove.

S' pažnjom, Vaš, Julijano Gvido

Knjiga EKOLARAC U ODBRANI PRIRODE najviše me podseća na punu đačku torbu u koju je strpana zaniljiva ekološka litertura, od ponašanja u prirodi i društvu, do uputstava za vođenje ekoloških akcija preko Prvih dečjih ekoloških novina EKOLARCA, u kojem su glavni autori deca. U knjizi je utkan strastven, danonoćni rad Julijana Gvida, ne kao stranca koji dogaćanja posmatra sa strane, već kao zaljubljenika u prirodu dečjih duša kojima želi da ispuni želje. Za mene je srećna okolnost što sam zajedno sa autorom boravio u Srbiji, tako da sam razumeo i moje neprespavane noći pomažući autoru u prevođenju teksta i ispunjenju njegovog nauma.

Rim, 7. 7. 2004. Toma Nikolić (glumac, živi i radi u Rimu)


Prve ekološke bajke

BAJKE BOJANKE

EKOB - Ekološki pokret Beograda izdavač je prvih domaćih ekoloških bajki-bojanki pod naslovom BAJKE USPAVANKE, čiji je autorMladen Gvero.BAJKE USPAVNKE su štampane kao knjiga i kao bajke - bojanke. Bajke su namenjene deci osnovnih škola, dok je komplet od 7 bajki bojanki prvenstveno namenjen deci predškolskog uzrasta. U bojankama tekst bajki prate odgovarajuće ilustracije. U tekstualnom delu je i mali ekološki bonton. Cilj ovih izdanja je da se deca kroz igru, zabavu, bojenje i čitanje prilagođavaju ekološkom jeziku, da se edukuju.
Radnja bajki dogadja se na našim prostorima, Kopaoniku, Beogradu, na Jezeru zlatnih leptira i u Botaničkoj bašti u Beogradu. Glavni junaci su Sibina, Nataša, Emilija, Tijana, mali princ Ogi, strašni mali princ Miloš, gospodar jezera zlatnih leptira, ali i svemoćni vrpačić Zvrčko, čarobni zlatni leptiri i Stolica koja leti, na kojoj glavni junaci doživljavaju razne avanture, od mesta do mesta putujući.
BAJKE USPAVANKE mogu se naći u knjižarama "Platoa" i "Stubovi kulture" u Beogradu.

 


© Sva prava zadržana EKOB - Ekološki pokret Beograda